Urbani šapat Snažno je već i prvo čitanje. Udara kao jako zvono. Kao Munkov krik. Do neba. Ne ostane na tome, postoji druga ravan razumevanja, ona između redova. Postoji i treća, ona filosofska – reč, misao, a kod P.A.P.a to nikada ne bude direktno guranje prsta u oko. On traži suptilnijeg čitaoca, intelektualno angažovanijeg. I traži još nešto što svaku dobru poeziju izdvoji od "one druge" -traži govorenje naglas. Čovek peva posle rata… PORUKA: Moje su pesme/ pesme tuge/a reči sluge poruge. Kondenzovano, jezički lapidarno. Ironija. Dosetka. Gočina i jed. Ogorčenje – na sebe i one (ono) oko sebe. Nevesele pesme – a što ne bi bile? Kad su pa dobre pesme bile vesele? Pogled iza ogledala Ko bi tu mogao biti tvrđava čije se refleksije ogledaju u opisima doživljaja njegovog unutrašnjeg sveta i u odrazima njegovih kontrastnih stanja svesti na uzburkanoj površini stvarnosti?